Узрок настанка је најчешће блокада секреције лојних жлезда, али може бити и последица повреде или инфекције коже.

    Себацеална циста је тип епидермоидне цисте која се формира као колекција кератинског материјала.  Себум, који иначе има улогу у заштити коже, секретују лојне жлезде у поткожном ткиву. Долази до накупљања липида, кристала холестерола и ћелија коже и формирања чвора који је обложен сквамозним епителом. Може да настане и због генетске предиспозиције.

    Клинички, епидермоидна циста представља тврд чвор  у кожи. Међутим, у дојци лезија често расте дубоко унутар поткожног ткива дојке и налази се између масног ткива и млечне жлезде. Због тога је клиничка дијагностика отежана. На ултрасонографији се види као чврста, ограничена и комплексна маса.

    Атером постаје болан када се упали, односно када дође до продора бактерија у њега (нпр. када пацијент покушава да истисне чвор). Дерматолози саветују да се чвор не дира, односно да се не притиска, како не би дошло до инфекције. Уколико су пречника преко 5 цм називају се гигантске епидермоидне цисте, које се ретко јављају у дојкама.

    Атером се може потпуно извадити (ексцидирати) кроз мали рез на кожи у локалној анестезији.